Naši izbori

Srbin i Politika će biti jedno dok ih smrt ne rastavi.

Ako vam je politika isisala poslednji atom snage i volje za kakvim-takvim koprcanjem u životu - nema veze. U prodavnici, na radnom mestu, u vrtiću i kafiću i dalje ćete slušati o njoj. Razna i svačija usta žvaću o tome zašto je ovaj političar bolji ili gori od onog drugog, koje bi zakone trebalo malčice prekrojiti, koje je državno uređenje za nas najbolje... (Ovaj fenomen se zove »Svaki Srbin sve najbolje zna«. Imali smo Teslu i Pupina, koristili viljušku i nož dok su sadašnji civilizovani foliranti još bili divljaci i uopšte gledano, reči Srbin i genije su sinonimi.)

Šmugnete kući gde ste sam svoj gazda, rasterećeno izdahnete, zavalite se u krevet i uključite TV. I tako rasterećeni gledate izveštaje o glasanju, prognoze mnogih agencija koje se bave analizama i statistikama, izjave predsedničkih kandidata, njihovih portparola, članova porodice, prijatelja, poznanika i još nekih statista na političkoj sceni. U udarnom terminu izbornog dana, jedan od stranih kanala prikazuje emisiju neograničenog trajanja - o majmunima.

Možda od muke, a možda i nije zato, počnete da menjate kanale svakih pet sekundi: izbori-majmuni, izbori-majmuni, izbori-majmuni...

Tokom procesa promene (kanala) sevaju brojne dileme: da li je čovek suštinski i dalje majmun, nedovoljno dobro kostimiran u čoveka; da li nam se majmuni rugaju; ko tu koga oponaša; ko je gluplji, ups! - pametniji...

Epilog: Drekavci su pripadnici majmunske vrste koji većinu dana provedu ne radaći ništa, ponekad nepomično ležeći u najudobnijem položaju. Kad svetlost mine okupe se i urlaju. Ukoliko postoje suparnički tabori, svi majmuni tih tabora deru se u glas. Mogu tako satima. Nije poznato ko je pobednik i ima li ga uopšte jer posle sve te dreke ostaju da sede na istim mestima.