Treći svet - internet

Napolju vrelina prignječena vlagom, ili bi bar trebalo da bude – leto je. Dan, ili noć, bezizlazno gluvi, uvek isti.

Unutra, u drugom svetu, u borbi sa samim sobom, bez kraja i bez pobednika, nikom čujni razgovori

JA: Izađi, suoči se, prerasti strah. Ne smeš biti prezrena kukavica, od takvog materijala nisi pravljen. Prašta se slabima, sebi se ne zaboravlja.

JA 2: Ne mrdaj iz bunkera, ovde si bezbedan, neranjiv. Još jedan poraz ne bi podneo. Još jedan bol zauvek bi odneo smisao, nadu i snagu.

JA: Puštanje da se stvari same dešavaju, naizgled lenjost – u stvari je nemoć. Ugrizi se, sruši zidove, kockaj se. Otključaj prsa, pokaži naličje. Neka boli, život je podnošljiviji kad znaš da si igrao.

JA 2: U polusvetu (Disovih ili pesama Džonija Štulića) niko nije vredan šanse. Jednom izigrano bezuslovno poverenje, nikada se više ne može roditi, ne mogu ga vratiti svi ostali ljudi sveta.

JA: Logika ne mrda u praksi, možda je najvažniji bio pogrešan. Možda je napolju bezbroj pavih ljudi kojima si unapred amputirao mogućnost da ti pokažu da su vredni borbe. Ne možeš se zauvek klackati, odluči već jednom gde pripadaš. Postoje nas dve vrste: oni koji se suočavaju sa pojavama kojih se boje – junaci, i oni drugi koji okrenu guzicu i zdime kad naiđu na problem. Ti znaš ko si, svi ostali pogrešno misle...

Apsolutni sam gospodar trećeg sveta. Kad poželim da budem bilo ko ili bilo šta potrebno je samo da ga uključim. Ne može me izneveriti i ne poseduje me jer ga mogu ukinuti bilo kada. To je moje ogledalo, ispunenje vremena i želja, sigurni izbor, moja ljubav i moj pravi prijatelj, ne neko kome tek treba pružiti priliku da stekne poverenje, neko ko bi to poverenje mogao ponovo da izigra, ili opravda - što bi bilo daleko gore jer bi pokazalo da sam grešio. Ja, međutim, ne grešim nikada.

Između svetova je pustinja. Ne mogu je sakriti ni pogled ni osmeh.