Srpske psovke u Latinskoj Americi

Gvatemala. Zemlja u kojoj nema Srba. Tako će vam bar reći srpska konzulka ili Google. I skoro da je tako. Manje nas je nego prstiju na ruci. A u dalekim, drugačijim državama, zemljak mnogo znači. Nema veze ko je i kakav je, samo nek' je Srbin.

I tako, sedim u restoranu, planiram strategiju za kroćenje neshvatljive i neuhvatljive birokratske zveri i odjednom – čujem! Čujem našu masnu psovku! Vodena zavesa ushićenja u trenutku mi je zamutila pogled i okrenuh se kao oparena, sve u strahu da mi ne pobegne pronađeno blago. I ostadoh okrenuta i okamenjena nevericom. Činilo se zauvek. Za susednim stolom je sedelo šestoro Kineza, mešovitih polova, koji su pričali na svom maternjem jeziku. Zaključih da je nostalgija iskipela preko granica moje izdržljivosti i da su, logično, počele halucinacije.

Pa dobro, dešava se svakom. Nikom neću ni da pričam.

Kad ono, evo je opet! Masna srpska psovka! Sad već sigurna da bi i za halucinaciju bilo mnogo, već pomalo i ljuta, pomalo zbunjena i potpuno nezainteresovana za utisak koji ću ostaviti, okrenem se, istom žustrinom i pitam – Izvinite, da li govorite srpski? Malo, kaže jedan od trojice istih.

Naši Kinezi iz bloka 70.

Ljubi ih majka.