Večno naj

Vazduh i voda - zagađeni, zemlja se truje pesticidima, hrana - modifikvana… I gde sve to baš sad kad treba biti zauvek mlad, lep i fit.

Proučavam savete stučnjaka - nutricionista, lekara-specijalista, sportskih trenera i vidim da su usaglašeni oko brojnih tvrdnji:

• Jedite više manjih obroka dnevno. Izvinjavam se, da li se ovo odnosi na svaki dan ili samo na one dane kad je to izvodljivo? Pošto je realnost takva da ljudi mahom imaju obaveze, pa se pitam da li uvek treba da nosim sa sobom neke šerpice i kutijice i kesice. Nije ništa lično, čisto da bih znala kakvom sve ambalažom da se opremim i koliko sati ranije bi trebalo da se budim. (Pošto bih volela da ispoštujem i savete vaših kolega koji insistiraju na značaju kvalitetnog sna.) Ne razumem reč “manjih”, da li to znači manjih nego što mogu da pojedem ili postoje neke mere u koje to “manje” može da se smesti.

• Izbegavajte začinjenu hranu. Da li bi ovde adekvatan prevod bio “Jedite bljutavu hranu”? Mislim, to čak i bebe pljuju iako nisu probale skoro nijedan začin.

• Termički obrađene namirnice gube svoje nutritivne vrednosti. Znači, sve živo i sirovo treba da jedemo jer je bolje? Pošto ukusnije sigurno nije.

• Veliki i lepi plodovi su uzgajani u veštačkim uslovima i ne treba ih kozumirati. Dakle, da jedemo kvrgave paprike, pegave banane i što manje, po mogućstvu crvljive jabuke?

• Fabrički proizvodi u ishrani su najveći neprijatelj. Puni su veštačkih boja, smrtonosnih emulgatora i drugih štetnih supstanci. Koliko su samo proizvođači hrabri, pa nazive svih tih otrova štampaju na pakovanjima. Valjda nisu predvideli da će to neko da čita.

• Izbegavajte slatkiše. Hoću, obećavam, mada mi nešto ne polazi za rukom poslednjih 30 godina.

• Čuvajte se bele smrti! Postoji družina belih proizvoda (a to su brašno, šećer, so i mast) čija će nas konzumacija ubiti. Da li to znači da ćemo koristeći alternativne, preporučene proizvode živeti večno? Jer ako je odgovor potvrdan, isplati se pokušati. Ipak, da razložimo.

Umesto proizvoda od belog brašna (a u srpskoj kuhinji su najzastupljeniji hleb i peciva) treba koristiti upravo suprotno – proizvode od crnog brašna. Ali, ne zalećite se ka rafovima i policama jer pekari, znajući da je to sada u modi, boje brašno. Dakle, zasucimo rukave i umesimo hleb, a kad već mesimo hleb, možemo i sve ostalo. Mešenju, međutim, treba pristupiti ozbiljno i studiozno jer crno i integralna brašna mogu da sadrže alfatoksine, mišji izmet, bakterije i gljivice.

Kuhinjsku so treba načisto izbaciti, ali pošto ona ipak sadrži jod neophodan za rad štitne žlezde, možda je bolje zameniti je drugim namirnicama kao što su alge i morski plodovi. Malko će se odraziti na budžet, ali šta je to u poređenju sa večnim životom.

Šećer treba zameniti medom, ali i medovi su sumnjivi, a ako se upustimo u istragu, doći ćemo do zaključka da je mnogo jednostavnije postati pčelar. Ja sam, npr. alergična na med, znam da su suplementi poput malteksa još gori, a žuti šećer se od belog razlikuje po sastavu jedan posto, pa me zanima, kako bih mogla da obezbedim kartu za večnost.

Mast se valjda zbog boje našla na Crnoj listi belih pretnji, pošto se ulje zbog žutoće nije uklopilo. Inače, jela spremana na masti apsorbuju manje masnoće, a osim toga, mast ne sadrži transmasne kiseline.

Ako sam dobro shvatila, sve bi trebalo da uzgajamo i radimo sami, što bi se reklo, u prirodnim uslovima. Doduše, i dalje će to biti izloženo zatrovanom vazduhu i zalivano vodom lošeg kvaliteta, ali barem bez svesno dodatih otrova. Malo, po malo postadosmo opsednuti hranom, tj. njenim izborom, gajenjem i doziranjem koje uprkos uloženom trudu, neće doneti uživanje.

I sad još nešto ne razumem. Kako je moguće da je prosečan životni vek sve duži? Kako to da su ljudi u starom veku, kada su hranu uzimali iz netaknute prirode, kada je nisu obrađivali, zagađivali i začinjavali, živeli u proseku 25-30 godina, a danas, kada ništa ne valja, skoro 70? Ako počnem zdravo da se hranim, da li ću imati vremena za bilo šta osim za planiranje obroka? Šta da radim kad mi dođu gosti – da pokušam da ih navedem na svoju vodenicu ili da ih i dalje ubijam posluženjem u kojem uživaju?

Eto, malo sam zbunjena, mada ne sumnjam u dobre namere stručnjaka, niti mi je i u jednom trenutku palo na pamet da ovaj trend ima bilo kakve veze sa marketingom. Naprotiv, baš mi je neprijatno što sam vitka i zdrava ko bivo, a jedem šta hoću.