A kako Žika može?

Ko je uopšte Žika? (Who the fuck is Žika?)

Žika je predstavnik čuvene grupe Žika/Mika/Pera/Laza na koju se pozivamo kada govorimo o Nekoj Tamo Osobi. Dakle, Žiku ne poznajemo. Ali Žika ima ono što mi nemamo. Šta god bilo to što nemamo, a želimo – auto, kuću, ženu, decu, novac, slavu, moć... E sad, mi smatramo da smo pametniji i bolji od Žike i ne kapiramo kako i zašto on ima, a mi nemamo to nešto. I onda jednostavno zaključimo da Žika ima sreće. Uostalom, kao i svi uspešni ljudi. Međutim, ne primećujemo dosta toga u vezi Žike.

Žika je opsesivno uporan. On nikada ne odustaje. Ako padne, podigne se, otrese prašinu i grabi dalje. Ne ostaje skljokan da liže svoje rane i previja se, niti mu taj pad postaje omiljena tema koju godinama kasnije razvlači kao neoborivi dokaz da je baksuz.

Žika za svoj trenutni neuspeh ne krivi državni sistem, omanute roditelje ili pegavu Jelicu koja mu se rugala u detinjstvu. On grize i kida ne bi li se što više približio svom cilju, čak iako to znači da treba da prizna sopstvene greške.

Žika ne potcenjuje ni najmanji pomak i nećete ga čuti da kaže – Pa dobro, dobio sam to i to, ali jao, kad pomislim šta sve nemam... Ne, jer je on nerazumno zahvalan za ono što ima, a kad bilo šta postigne grmi kao da je dobio na lutriji.

Žika nema vremena da se mori razmišljanjima o tome zašto Mika/Pera/Laza ima više od njega i čime je to zaslužio. On razmišlja samo o tome kako da poraste u svojim očima. Ne takmiči sa drugima, već sa najokrutnijom zverkom - samim sobom.

Žiku boli uvo što mu svi govore da je lud i da je to što želi nemoguće. On je odlučio da se ne udavi u statistički definisanoj većini i da ne prepusti nepismenima da pišu scenario njegovog života. On zna da može sve što hoće. Kao i svaki uspešan čovek.

I 'ajde sad, ruku na srce – da li i dalje mislimo da Žika ima sreće i da nije zaslužio to nešto?

A što se nas tiče, na raspolaganju su nam dve opcije – da uzmemo pelcer od Žike ili da uzmemo daljinski i promenimo kanal.